blog sekcija

Trendovi i saveti iz sveta fitnesa

i zdrave ishrane

Kako se pravilnim treningom smanjuje stres

Da li kvalitetno vežbanje utiče na smanjenje svakodnevnog stresa kojem smo izloženi i da li vežbe mogu da smanje anksioznost, pritisak i tenziju ili ih svedu na minimum? Trening u kućnim uslovima ili u teretani može pomoći da umorite telo, ali i odmorite um od nagomilanih problema koje sa sobom nosi savremen način života.

Često čujem da ljudi pričaju da posle dobro odrađenog treninga imaju više energije za svakodnevne aktivnosti. Objašnjenje za to je da je pravilno vežbanje najbolji izduvni ventil jer se pre svega kroz znojenje izbacuju toksini i štetne materije iz tela, a zatim se regulišu hormoni koji mogu uticati na depresiju i konstantno neraspoloženje.

Prema istraživanju koje je objavila Američka Asocijacija Psihologa (American Psychological Association), čak 62% odraslih ljudi koji šetaju ili se bave nekom vrstom fizičke aktivnosti kažu da je ovaj način borbe protiv stresa izuzetno efektan.

Ne samo da je trening odličan za regulisanje stresa, redovno vežbanje umanjuje opasnost od nastanka i razvijanja kardiovaskularnih bolesti i srčanog napada. Negovanje duha i tela je itekako važno za potencijalnu prevenciju bolesti, a samim tim i stresa koje to nosi sa sobom.

Mnogi somatski simptomi potiču baš od stresa i nepoznavanja načina kako da se ljudi sa njim izbore, pa se u 2020.godini u SAD-u utrostručio broj ljudi sa simptomima depresije koja se pogoršala zbog globalne pandemije i ekonomskog kraha. Zato, ako želite da vidite promene, morate da naučite da prepoznate stresne situacija, odnosno prvo krenite od sebe i sopstvenih strahova. Ako vas zanima ova tema i kako trening može da pomogne da se izborite sa nagomilanim stresom, nastavite da čitate članak da vidite zašto je baš vežbanje najbolji lek protiv stresa.

Hormoni

Vežbanjem se podiže nivo dobrih hormona u telu a ovim putem se i izbacuju štetne materije i toksini iz organizma. Kada je trening kvalitetan, on stimuliše proizvodnju endorfina, serotonina i dopamina i reguliše status kortizola (hormon stresa) i adrenalina u telu u toku vežbanja. Endorfin je poznatiji kao hemijski neurotransmiter koji je odgovoran za poboljšanje raspoloženja i ublažavanje bolova, pa samim tim ljudi koji su skloni depresiiji i anksioznosti često imaju problem sa niskim nivoom endorfina u telu. Samim tim, on je čest sastojak antidepresiva.

Iako je vežbanje forma fizičkog stresa, ono smanjuje hroničan umor koji utiče na raspoloženje i čak i na hormonalni status. Takođe, vežbanje na suncu ili napolju može da pospeši proizvodnju vitamina D u telu, koji je odličan suplement za smanjenje stresa i regulaciju čestih promena raspoloženja.

Vežbe disanja

Pored toga što telo treba da bude hidrirano, ono treba i da bude snabdeveno kiseonikom u toku vežbanja, zato je bitno naučiti pravilno da dišete. Koren stresa je najčešće emotivna nestabilnost, iako i mnoge životne situacije mogu da utiču da se on pojavi. Pravilno disanje a i same vežbe disanja mogu da umire čoveka i da pomognu da se nervoza kanališe i usmeri ka spontanom disajnom ritmu.

Jedno od osnovnih pravila je da u toku vežbanja ne treba zadržavati vazduh da ne bi došlo do nesvestice ili slabosti u mišićima. Pravilno disanje u toku treninga treba da aktivira dijafragmu, i znači duboki udah na nos i polako ispuštanje vazduha na usta.

Ako govorimo o podizanju tegova, pre nego što podignete opterećenje treba da udahnete, a vazduh ispuštate dok dižete tegove. Pre svakog napora ide udah, a u poslednjoj trećini svake vežbe izdah. Ovo će pomoći da dišete smireno i održavate uravnotežen ritam.

Bolje raspoloženje

Redovnim vežbanjem možete da dobijete više samopouzdanja, opustite se i podignete svoje raspoloženje. Pre svega, odličan je osećaj kada uspete da uradite nešto što ste zacrtali, i sama ta motivacija vam daje vetar u leđa za nove izazove.
Ljudi koji vežbaju boljeg su raspoloženja i imaju manje šanse da pate od mentalnih poremećaja od onih koji ne vežbaju. Ovo se posebno odnosi na one koji vežbaju tri do pet puta nedeljno oko 45 minuta, rekao je autor jednog istraživanja o povezanosti vežbanja i mentalnih poremećaja Adam Čekroud, psihijatar sa univerziteta Jejl.
Ukoliko ste raspoloženi i puni energije nakon treninga, osećaćete se bolje u sopstvenoj koži i imaćete mnogo više motivacije za svakodnevne aktivnosti, ali i za naredni trening koji vas čeka za par dana.

Postavljanje realnih ciljeva

Ne treba postavljati sebi previsoke ciljeve i treba uvek uzeti u obzir činjenicu da fitnes nije linearan. Jedan dan vam može odgovarati da trčite, dok drugi trening jednostavno nećete želeti ni da vidite traku za trčanje. Zato bez stresa i pritiska uđite u ceo proces. Cilj pravilnog treninga je da vremenom dođete do stvari za koje ste mislili da nećete nikad uspeti da uradite.
Na primer, za početak sedam hiljada koraka dnevno je dobar cilj za jednog početnika ali treba težiti da se on povećava do 10.000 koraka dnevno, a vremenom čak i više. Ukoliko znate da imate predispozicije da ste anksiozni ili depresivni, kardio trening može da utiče na porast broja otkucaja srca, pa ga je bolje zameniti treningom snage za početak.

Zaključak

Na dobro odrađenom treningu uspećete da pospešite proizvodnju dobrih hormona, popravite raspoloženje, smirite se pravilnim disanjem i naučite da realno gledate na trening kako se ne biste nervirali ukoliko nešto ne bude kako ste zamislili. Prepreke su sastavni deo svakog procesa, zato je bitno da se stres svede na minimum da bismo se na pravi način suočili sa potencijalnim problemima koji se mogu javiti kada tek krenete sa treningom, a to je loša tehnika, nepravilno disanje ili nedostatak motivacije.

Podeli na društvenim mrežama

Share on facebook
Facebook
Share on linkedin
LinkedIn
Share on twitter
Twitter